Из Википедије, слободне енциклопедије
Врил је реч из научно-фантастичног романа аутора Едварда Булвера Литона под називом Врил: Енергија расе која долази, објављеног 1870. године. У књизи је Врил описан као облик енергије којим располаже изузетно моћна раса која живи под земљом. Књига је била веома популарна пред крај 19. века због чега је израз Врил ушао у уобичајену употребу као назив за разне врсте „животних еликсира“. Заправо, још увек популарно енглеско пиће Боврил добило је име комбиновањем израза Бовајн и Врил.
Неки читаоци верују да књига описује стварне догађаје због чега се њен садржај често повезује са нацистичким летећим дисковима („Flugsheiben“), КСК летелицама на „Врил“ погон (KSK-Kraftstrahlkanone, летелица наоружана са енергетским топом), са Језуитским „духовним вежбама“ и са Атлантидом.
Прича је можда инспирисала и чувеног српског научника Николу Теслу да измисли систем за даљинско управљање. Иако је Тесла порекао ову хипотезу, његов биограф Марк Џ. Саифер тврди да је, с обзиром на тадашњу популарност ове књиге, чувени научник највероватније био упознат са њеним садржајем.
„Врил“ се спомиње и у књизи „Хакери“ („Hackers“) аутора Стивена Левија (-{Steven Levy}-), „Хакери“ је књига која описује развој компјутерске културе. У њој је препричана прича аутора Лез Соломона, уредника часописа „Популарна електроника“, која говори о његовом сусрету са домородцима током археолошке експедиције у Колумбији: „Од ових индијанаца Лез Соломон је научио основне принципе врила, енергије која омогућава померање великих терета са врло мало снаге. Соломон је веровао да је енергија Врил омогућила Египћанима да изграде пирамиде...“, Хакери, стр. 222, пар. 2, Пингвин букс 2001.